BERZA   Leave a comment


q

PRAVILA I PREVARE NA BERZI

Na berzi vi imate svoje ubačene kartaše sa novcem (rade isto što i šibicari)
Nakon što svojim odabranim najtalentovanijim “kartašima” kao i običnim “ovcama” podelite spekulativni novac (fiat money) u obliku akcija ili državnih obveznica (onim što se u „bridžu“ naziva „licitacija“) možete pokrenuti igru. Na primer da igrate  sa adutima koja se nazivaju „short selling“ ili „buying long“.

Short selling je berzanska igra u kojoj vaš partner kartaroš (kao onaj u „bridžu“ koji se naziva “balvan” i čije karte svi znaju) iznenada “predoseti” da će vrednost nečijih akcija pasti. Pošto su razne “ovce” pokupovale akcije (papire sa ispisanim brojevima), uverene  da će se one na berzi ( kao na ruletu) zavrteti tako da zavrede više (jer ne znaju da vaši balvani” vrte berzu), vaš “balvan” tako počne da igra nastojeći da ih što više proda. Pošto one nisu njegove, nego raznih „ovaca“ , u igru je ubačen još jedan adut koji se zove „broker“. E, taj broker onome koji je “predosetio” da će vrednost određenih akcija da padne pozajmi tuđe akcije i on ih onda prodaje, prodaje, prodaje … Zbog svojih „izuzetnih sposobnosti“ da „predoseća“ kad će akcije da padnu ili da skoče, ovce u brokeru vide svog najboljeg savetodavca i slepo mu veruju. Šta god da im savetuje.

Vrednost koju je igrač “short selling pozicija” pozajmio zapisuje se na njegov račun kao njegov dug i kada se igra završi on svoje zaduženje mora da pokrije. Ukoliko je vrednost tipovanih akcija zaista pala nakon prodaje, “balvan” igrač lako sve nadoknadi jer je na dobitku. I ostali vlasnici akcija („ovce“) su srećni što ih je lišio akcija čija je vrednost pala.

I broker je srećan, jer za svoju uslugu dobija određeni procenat.

I svi su zadovoljni i niko ne razmišlja kako je glavni short selling igrač  “predosetio “ da će vrednost akcija ( na primer British Petroleuma) da padne. Niko ne zna da ste vi, kao vladar, to smislili i dojavili mu pa da ste čak u stanju da dignete u vazduh  neku naftnu bušotinu i napravite tešku ekološku katastrofu, samo ako vam je to u interesu.

 q
q
q
q
  • Akcije British Petruleum-a 31.marta 2010., samo desetak dana pre nego im je platforma u Meksičkom zalivu eksplodirala, „vidovita“ banka Goldman Sachs je prodala i tako se spasila gubitka. Ova banka nemačkih Jevreja je u službi Vatikana i njihovog biznisa.

Kod potezanja aduta u igri „buying long“ radi se isto to sa prodajom unapred rezervisanjem akcija za koje vaš igrač na berzi “predoseti” da će vrednost da im skoči. Jednostavno cilj igre je kupi jeftinije – prodaj skuplje.
Ovaj spekulativni novac, međutim, nema veze sa stvarnom količinom robe na tržištu, te upravo zato njegov nalet na neko državno tržište izazove težak poremećaj. Što vam i jeste cilj kao vladara.

Njvažnija stvar u ovoj igri gde se vrte milijarde spekulativnog (zamišljenog) novca je da obezbedite račune sa kojih ćete novac povlačiti i prebacivati na berzu.

Za ovo postoje posebni aduti nazvani „hedž fondovi“. Tako su glavni igrači na berzi oni koji mogu da obezbede velike „hedž fondove“. To su glavni berzanski šibicari.

q

  • Njih petorica se trenutno najviše time bave: Džordž Soros ( zaradio prošle godine 3,3 milijarde dolara, Dejvid Teper (zaradio prošle godine 4 milijarde dolara), Džejms Simons (zaradio 2,5 milijardi), Džon Paulson (2,4 milijarde dolara) i Stiv Koen (1,4 milijarde). Svi su cionisti (tj. iluzionisti). Cionizam (iluzionizam) je mreža ovih” balvana” koji funkcionišu organizovano kako im vlastela nalaže.

Takav spekulativni novac oni onda investiraju tačno tamo gde im vlastelini kažu. I prodrmaju neprijateljsko tržište i izazovu ekonomsku krizu ili rat.

Soroš je tako „short selling“ igrom 6. septembra 1992. godine oborio vrednost britanske funte. U samo jednom danu napravio je udar na londonskoj berzi sa otvaranjem 10 milijardi dolara  „short pozicija“ na funti (“predosećajući” da će ona pasti). I drugi su odmah počeli da prodaju funte. Samo tog dana je zaradio milijardu dolara (spekulativnog novca). I funta je pala u svojoj vrednosti. Što je i bio cilj vlastele koja je tada želela jači evro u odnosu na funtu. Sorosov hedž fond se zove Kvantum fond.

U stvari obični ljudi, koji nisu u stanju da se sami organizuju kao sila, uglavnom menjaju vrednost svog rada za novac. Onda novac stavljaju u banke ili konvertuju u akcije. I tu ih vi kao vlastelin jednostvno uvek imate na uzdi. Uzdu samo opuštate ili zatežete tako što menjate vrednost novcu i akcijama. Bogatije “ovce” preko noći ošišate, a gologuziju očas okitite “državničkim “ i „ekspertskim “ runom. U stvari ovakve ovce se samo dovode na političke funkcije gde služe kao korisni idioti. Šta drugo može ovca?

Svi  „eksperti“za ekonomiju i državnu politiku su deo obične raje i postavljeni su na odredjene pozicije u Srbiji samo zato što su im mozgovi prethodno potpuno programirani specijalnom mantrom kojom se lokalni kadrovi u svakoj banana državi sistematski obučavaju na raznim političkim kursevima i savetovanjima i koja za njih organizuju određene agenture sa Zapada. Ta mantra je za Srbiju svedena na ove tri rečenice: „Neophodne su nam strane investicije“. „Strane investicije donose otvaranje novih radnih mesta“. „Naš politički zadatak je ulazak u Evropsku Uniju“. Tačka.

Da objasne kako se time stiče dobit (kontrola nad vitalnim resursima – zemljištem, energentima, tržištem, tehnologijama itd.) ovi isprani mozgovi nisu u stanju. Niti jedan od njih nikada ništa nije proizveo ni prodao na tržištu, niti ima kontrolu nad bilo kojim strateškim resursom. Da ih slučajno neko ne dekoncentriše nezgodnim pitanjem (koje bi ih probudilo iz ove ekspertske umišljenosti ), njih intervjuišu uvek isti podobni novinari (takodje politički nepismeni i pod kontrolom iste agenture). Sa običnim narodom ovi likovi ne komuniciraju i naučeni su da narod njih ne može da shvati. Jer, oni su edukovana elita, a narod je nepismen. Ovaj sistem mentalne obrade se naziva „mind control“ i decenijama je razradjivan u vladarskim krugovima. Identično je i u Hrvatskoj i u drugim „zemljama u tranziciji“.

Kada novca na tržištu ima manje, jer su „ovce“ napravile puno robe, vi ćete im prodati novac tj. ponuditi pozajmicu (od izmisljenog novca) kako bi robu mogle da kupuju po istoj ceni, a svaka pozajmica znači dug. I ovca će to videti kao slamku spasa, a vi ćete im tako držati omču oko vrata.

U famoznim Protokolima Sionskih mudraca , poglavlje 20 piše upravo to: “… to je dokaz našeg genijalnog uma Izabranih da smo mudro planirali da im (Gojama ili ovcama) predstavimo materiju zajmova na takav način da oni u tome vidi prednost za sebe”.

Ukoliko na tržištu imate manjak robe, to znači da ćete imati višak novca. I to “edukovani” ekonomisti vide kao izvor inflacije, a to je strah i trepet za ekonomiju. Ali, nisu oni krivi, tako su naučeni. U stvari, ako vam roba ne treba, ne morate ni da je proizvodite. Ali, vi kao vlastelin jako dobro znate da vaše „ovce“ moraju stalno da rade, čak i ako imate hiperprodukciju, a imate je. Zato morate stalno da balansirate sa igrarijama na tržištu: ovce (robovi) moraju stalno da rade, novac kanališete tako da je uvek tražen, a robu s svremena na svreme proglašavate tehnološki zaostalom i terate ih da prave novo. Nove tehnologije, nova rešenja… Ako ništa ne uspete sa ovim, morate napraviti rat, uništiti robu i višak radne snage i onda sve iz početka uz nove “ovce” i stari sistem igre za raju.

“Kartanje” na berzi sa hartijama od vrednosti postala je vremenom naučna disciplina. Ovce (Goje) se obrazuju tako da veruju da se u ovoj oblasti stvarno vodi nekakva važna državna i ekonomska politika.
Mnogi edukovani ekonomisti, profesori, bankari i takozvani finansijski eksperti  posmatraju ono što se dogadja na tržištu hartijama od vrednosti i onda prave  neku svoju verodostojnu teoriju kako bi događaje objasnili. Ali upravo ono što je Franklin Ruzvelt rekao za državnu politiku, važi i za finansijsko tržište: “Ništa se ne događa slučajno. Ako se događa, možete se kladiti da je bilo planirano da se tako dogodi”.
”Naša je parola – sila i licemerstvo. Samo sila pobjeđuje u stvarima političkim, naročito ako se ona krije u talentima koji su neophodni za državnike. Nasilje mora biti princip, a lukavstvo i licemerstvo pravilo za sve vlade koje ne žele da stave svoju krunu pred noge agenata kakve god nove sile…”, zapisano je u pomenutim protokolima još pre više od sto godina.

Dakle, sada imete ekipu “talentovanih” državnika, posebno obučenih guvernera centralnih banaka (koji su “stručnjaci”). Sve njih ste naučili i akadamski titulisali da vide svet od papira kojima vlada takozvano “međunarodno pravo”. Samo vladari znaju da je jedina prava sila – fizička sila organizovane društvene zajednice jednog ili više naroda koju oni kontrolišu. „Ovcama“ tako na silu, uz pomoć bombi, uzmete deo teritorije kao, na primer, Kosovo i Metohiju, a date im „međunarodno pravo“ da se verbalno bune i samo diplomatski bore za svoja “međunarodna prava” i sprdajte se sa njima do mile volje. Naravno, za njihovo verbalno „buntovništvo“ darivaćete ih svojim papirnim novcima u takvim količinama da postanu potpuno omamljeni i rade tačno ono što je u vašem interesu. To se zove korupcija.

„SUVERENI“ DUG POROBLJENIH DRŽAVA

Robno nobčana razmena je postala vid „života“ u kome se novac pojavljuje kao „krvotok“ koji povezuje ljudski rad i razmenu dobara.
Ali, prodaja novca u ovom „krvotoku“ stvara jedan parazitski produkt , a to je kamata. Pošto se glavnica uvak vraća, i predstavlja samo privremenu pozajmicu,  ono što se zaista prodaje i što je nov „proizvod“ u stvari je kamata. Kamata je kreirana zamena za vrednost iz – NIČEGA. Kako se ni iz čega  ne može napraviti NEŠTO,  gomila se novčana „vrednost“ koja to nije u odnosu na količinu robe u opticaju. Taj višak predstavlja „metaboličko djubre“ koje vremenom  teško remeti tržišne vrednosti. I te vrednosti su danas nesumnjivo poremećene.

Zato je izazivanje ratova i ekonomskih kriza jedan perfidan i smišljen plan kako bi se višak novca eliminisao sa tržišta, baš kao i višak robe jer kapitalizam proizvodi hiperprodukciju. Realno, nema potrebe da ljudi toliko rade i stvaraju, posebno kada je tehnološki razvoj na tom stupnju da mašine mogu mnogo toga da odrade. Ali, setite se, vladari ne smeju dozvoliti da im se narod ulenji i počne da mudruje. Kada robovi ne bi stalno radili i tako se držali u stalnom strahu da će ostati pez novca (bez posla) ,  vladari bi igubili svoju moć.
Na primer, grčka državna obveznica kotirala se na medjunarodom finansijskom tržišti sasvim solidno sve do oktobra prošle godine (2009.). Onda izennada, bez ikakvog razloga, oni koji su ove papire kupovali, odlučili su da to više ne vredi.

Slično je bilo u Portugaliji. Njihove vladine obveznice su se izuzetno dobro vrednovale, bile su tražene i 1. decembra 2009. vreenost im je bila na vrhuncu. Samo tri meseca kasnije kreće sunovrat koji i danas traje. Isto je doživala Irska.
Tako se kod onih koji trguju državnim obveznicama uselio preko noći strah od suverenog (javnog) duga država.

Upravo je Džordž Soroš, pre toga,  na jednoj upriličenoj večeri upozorio da EU nije sredila svoje finansije, i da “euro može da izgubi na vrednosti”. Da li je to bilo zaista upozorenje? Ili samo glasina koje treba da se pusti kako bi se učinilo da evro zaista i izgubi na vrednosti. Jer kad počne da se priča i veliki (koji znaju) počnu da prodaju, prodaju, prodaju… onda svi krenu da prodaju, prodaju, prodaju… da se rastosiljaju papira koji će uskoro postati manje vrednan.

Napad na evro je tako očito počeo smišljenim napadom na najslabiju kariku zajednice, na Grčku državnu obveznicu i to na isti način kako je radjen napad na funtu preko short selling-a. O tome kako je uopšte Grčka došla u poziciju da bude u takvim dugovima, nikoga nije zanimalo. Njen premijer u vreme ove nezapamćene krize je najveći zagovornik stvaranja EU i njihov djak, Jorgos Papandreu. Zato se u Grčkoj sve ruši, ali ne i internacionalista Papandreu. Zašto bi uopšte jedna suverena zemlja sebe dovela u poziciju da duguje stranim privatnim poveriocima? Izuzetna geostrateška pozicija Grčke to još više čini nelogičnim. Osim, ako zemlja nije suverena. Da jeste ne bi harvardski djak bio premijer, zer ne? O tome da li je zemlja suverena ili ne najbolje govori podatak – gde ona drži svoje zlatne i devizne rezerve. Ako je zlato u Švajcarskoj, onda je to vazalna država. Ako su joj devizne rezerve na računima stranih banaka, onda je to vazalna država.



Advertisements

Објављено 14. марта 2012. од стране NoviMilenijum под Ostro Pero, Uncategorized

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: