Tекст угледног светског економисте Јозефа Стиглица о четири начина на која је ММФ уништавао земље које су му се обраћале за помоћ. Резултате деловања ова четири корака наши грађани могу да препознају и на својој кожи. Оно што следеће можемо очекивати је све веће и веће смањивање социјалних давања…
Четири корака до проклетства
Перфидно смишљени сценарио је следећи: Прво се сними и детаљно анализира привредно и кадровско стање сваке државе која затражи финансијску помоћ за свој развој или опстанак. Након тога, Светска банка за обнову и развој влади дотичне земље уручује истоветан типизирани програм који садржи четири обавезна корака.
q
Први корак: Приватизација
Прво што влада земље-жртве треба неодложно да спроведе је приватизација, а посебно великих јавних и кључних индустријских предузећа која чине кичму привреде једне земље. Уместо да се аргументовано успротиве захтеву за хитну продају јавних предузећа многи су политичари пожурили да спроведу радосну (рас)продају електропривреде, нафтне индустрије и водопривреде као својеврсни императив. Да би ућуткали трезвене критичаре таквог непромишљеног поступка којји има тешке и далекосежне последице, они се позивају на императивне захтеве Светске банке за обнову и развој. „Можете видети како им се разогаче очи на могућност добијања провизије ако се у процени вредности имовине великих јавних и кључних индустријских предузећа скине која милијарда или бар неколико стотина милиона долара“ – каже професор Стиглиц.
q
Други корак: Либерализација
Након кампањски спроведене приватизације обавезно следи доношење законске регулативе о либерализацији тржишног капитала. Тај потез, теоријски посматрано, омогућује инвестицијском капиталу несметан улазак и излазак из земље. При томе, како показује искуство, у „земљу-жртву“, улази релативно мало капитала, а кудикамо највећи део расположивог капитала на „законит“ начин несметано излази из земље.
Тај процес извлачења капитала је у економији познат под именом „круг врућег новца“.
Новац или, тачније речено пљачкашки капитал улази у „земљу-жртву“ првенствено ради шпекулација некретнинама и валутом, а затим попут плашљиве дивљачи, бежи главом без обзира већ на први знак надолазећих невоља које би могле било како угрозити његову сигурност. У том паничном бегу капитала, државне резерве могу да „пресуше“ за само неколико дана.
Након таквог вешто инсценираног бега капитала, ММФ обавезно тражи од владе „земље-жртве“ да одмах драстично повећа каматне стопе на 30, 50 или чак 80% како би велике светске шпекуланте привукла на поврат исисаног државног капитала.
„Резултат таквог потеза владе, која најчешће нема другог излаза, је предвидљив“ – каже професор Стиглиц. Астрономске каматне стопе, свакако, брзо привуку одбегли капитал, док с друге стране оне системски разарају индустријску производњу и дефинитивно исушују националну ризницу „земље-жртве“.
q
Трећи корак: Тржшно одређивање цена
Тада ММФ „земљу-жртву“ која је на издисају хладнокрвно увлачи у трећи корак – тако звано „тржишно одређивање цена“. То је леп израз за драматично подизање цена хране, енергената, воде и осталих комуналних услуга. То, дакако, не значи и подизање цена рада (плата и осталих накнада по основу рада) и пензија. Тиме се, у првом реду, драстично руши већ ионако низак животни стандард становништва те осетно подижу пословни трошкови у већ добрано посусталој привреди. Убрзо након тога, према већ добро уиграном сценарију, следи и завршни четврти корак.
q
Четврти корак: ММФ-оф протест
Тим протестом је „земља-жртва“ дословце бачена „на колена“ и „de facto“ се налази пред извеснијим привредним и економским уништењем. У тим драматичним околностима, ММФ из ње злочиначком хладнокрвношћу извлачи и последње капи крви. Програмирано појачава „ватру“ и подиже социјалну температуру док напокон „цели котао не експлодира“. Тиме је отворено и само предворје пакла.
Еклатантан пример за то је Индонезија 1998. којој је ММФ безобзирно укинуо субвенције за храну и гориво за сиромашно становништво, након чега су широм земље букнули жестоки протести и немири.
У том погледу је, такође, поучан пример Боливије у којој су прошле године избили велики немири због драстичног повећања цене воде. Вешто програмирани и прецизно темпирани ММФ-ови протести, као својеврстан знак узбуне, узрокују нови масовни бег капитала из „земље-жртве“, а неретко доводе и до стечаја владе у тој земљи.
Такав, све изразитији привредни пожар и колапс има и своју светлу страну, наравно, само за безобзирне стране власнике капитала. У таквој безизлазној ситуацији они могу по смешним и симболичним ценама откупити преосталу имовину „земље-жртве“ у паничној распродаји. По том перфидном обрасцу већ је у посљедњим деценијама у земљама Трећег света створено много земаља-губитница. При томе су једини победници увек биле моћне западне банке које у бездушном лову за капиталом не презају ни пред чим.
kao nezavisnoj instituciji je obična laž. Nezavisnost se odnosi na državu i vladu u kojoj ta Centralna banka posluje, dok je potpuna zavisnost od menjača lažnog novca. Kontrolom novčanih tokova Familija kontroliše čitavu planetu. Poznata je izjava Rotšilda iz 1790. da njega ne interesuje ko upravlja državom, nego da je bitno ko štampa novac. Narodna banka Srbije nije ni Centralna banka, ona je samo menjačnica.
Narodna banka Srbije nije ni narodna niti je banka
Narodna nije jer nije pod kontrolom svoga naroda, preko naših izabranih predstavnika, nego Narodnom bankom Srbije upravljaju birokrate iz MMF-a. MMF je pod kontrolom Trezora SAD. Trezor SAD je pod kontrolom FED. a FED je privatna banka Familije. To su 13 porodica koje vekovima upravljaju svetom. Tako smo dobili da je Narodna banka Srbije pod kontrolom Familije. To je model koji je nametnut čitavom svetu.
q
Pošto guverner ne sedi na sednicama Vlade, što je potpuno nenormalna pojava, on ne zna šta Vlada sprema i nije zainteresovan za sprovođenje politike nacionalne vlade. Guverner odgovara šestorazrednim činovnicima MMF-a, koji ga kontrolišu. Njegovo je da ispunjava sve njihove direktive i tako učestvuje u uništavanju nacionalnih ekonomija. Pošto je neoliberalni koncept smišljen od Familije da bi se uništile nacionalne ekonomije, Narodna banka ima centralno mesto u tom kriminalnom poslu. Zato se za guvernere biraju mediokriteti. Oni treba da sprovode zadatu politiku uništavanja domaće privrede. Prvi guverner je bio asistent Mlađan Dinkić, koji nije imao nijedan dan radnog iskustva u finansijama ili bankarstvu, ali koji je, ostrašćen i isključiv, pristao da sprovede naredbe činovnika MMF-a. Taj mediokritet je potpuno uništio četiri državne banke i doprineo da strane banke dođu u Srbiju i monopolizuju tržište.
U razvijenim finansijskim tržištima država dozvoljava da strane banke imaju svega 20 odsto tržišta, dok su naši tržišni fundamentalisti postali veći neoliberali od samog Miltona Fridmana, tvorca neoliberalne teorije, i dozvolili su da strane banke zauzmu preko 80 odsto našeg finansijskog tržišta. I još nešto, vrlo važno. U razvijenim tržištima, recimo tržištima EU, kojima toliko stremimo, ne može guverner centralne banke da postane dečko sa ulice, napaljeni klinac koji ništa ne zna o bankarstvu, finansijama i privredi, koji je konfliktna ličnost i koji, na tim tržištima, teško da bi bio primljen u službu obezbeđenja Narodne banke, jer ne bi prošao psiho-test. Takav tranzicioni lik je, preko noći, postao prvi čovek naše Narodne banke.
q
Nakon nesretnog Dinkića na mesto guvernera je doveden hladnokrvni i proračunati birokrata, ekonomski ubica, koji je bio referent u Dojče banci, koji nije poznavao niti naše bankarstvo, niti naše finansije, niti samu privredu, mislim da nije poznavao ni srpski narod, uštavljeni, prepotentni, hladni i nemilosrdni Radovan Jelašić. Taj činovnik bez srca i duše ništa nije imao od naših nacionalnih osobina, podseća me na sličnog činovnika Borka Stefanovića, radio je svoj posao bez ikakvih osećanja i bez uma, jer je sprovodio ono što su mu naredili da mora da uradi. Odnosno, mislim da su političari već čipovani i da im Veliki brat ugrađuje softver u glavu. Posle ugradnje, puštaju ih da idu po svetu i da rade za interese svojih nalogodavaca. To se najbolje vidi u slučaju Borisa Tadića.
Guverner Jelašić je takođe lik iz kompjutera. Savršeno je odradio posao koji mu je bio poveren. Zaštitio je interese stranih banaka, nastavio je sa uništavanjem domaćih banaka, referentnu kamatnu stopu je držao izuzetno visoko, kretala se i do 22 odsto, pa su strane banke imale priliku da, iz dobijenih deviznih kredita, plasiraju dinare u repo operacije; nekada je taj iznos dostizao i preko 3 milijarde evra, što im je donosilo godišnje zarade na ovim poslovima. Samo na ovim poslovima, preko 400 miliona evra godišnje. Novi guverner je na samom početku odmah dobio vilu na Ukletom brdu. Vila je od 180 kvadratnih metara i 15,5 ari placa. Guverner je to pazario, kako nas je lagao, za samo 380.000 evra. Kredit mu je, naravno, obezbedila jedna poslovna banka. Kada je u oktobru 2011. rešio da pobegne sa broda koji tone, ponudio je svoju vilu na prodaju za 1,7 miliona evra. To je sjajna metafora o našim reformatorima. Za koje sam na samom startu tvrdio da su – barabe! Đinđić mi nije verovao.
Nepoznate golje poslati su u Srbiju samo da bi se obogatili. Nikada niko u stručnoj javnosti za njih nije čuo. Bili su bezimeni i bez para. Posle odlaska iz Srbije, kao nagradu za poslušnost dobijali su poslove u svetskim bankama i međunarodnim korporacijama. Nemamo uvida koliko su para tačno ukrali dok su bili na vlasti. Ali, to će se utvrditi kada dođe do promene sadašnjeg režima.
q
Ko je kriv za pljačkanje države i građana. Glavni “krivac” je – Zoran Đinđić. On je verovao tim prevarantima, neznalicama, malograđanima i mediokritetima. Oni su ga, za uzvrat, prodali i izveli na streljanje. Kada je hteo da napravi zaokret – znao sam ga dovoljno dobro da mogu da tvrdim da je nameravao da napravi zaokret i rastera tu parazitsku bagru – svi su se povukli i pustili su ga niz vodu. Sakrili su se iza njega, te bitange i ološ, da bi sačuvali svoje privilegije, funkcije i novac koji su pokrali. Oni su glavni profiteri reformi, a najviše su zaradili posle njegovog streljanja. Da je Đinđić ostao živ, oterao bi sve te protuve iz politike. Nažalost, on nije bio dorastao istorijskom trenutku. Propuštena je druga istorijska prilika. Danas se podiže novi istorijski talas. Hoćemo li uspeti?
Kriminalna operacija pljačkanja države Srbije i njenih građana počinjala je tako što su naše devizne rezerve, koje su iz godine u godinu rasle, danas dostigle 12,054 milijarde evra, jer je osiromašeni narod, nezaposlen i bez sredstava za život, prodavao devize koje je dobijao od svoje rodbine iz rasejanja, odlazile na čuvanja u strane banke. Svake godine iz rasejanja u Srbiju stigne preko 5 milijardi dolara, što za 11 godina iznosi oko 60 milijardi dolara. Eto objašnjenja otkuda toliki spoljnotrgovinski deficit i kako se on pokriva.
Devizne rezerve su polagane u strane banke, ali niko nije znao gde, koliko i koji su bili uslovi. Bila je to državna tajna. Tako je samo jedan čovek, guverner, imao neograničeno pravo da raspolaže državnim deviznim rezervama kao da su njegove lične. Devizne rezerve su oročavane sa prosečnom kamatom do 2 odsto godišnje. Banke koje su dobile depozite, preko svojih partnerskih banaka vraćale su naš novac u Srbiju sa kamatom do 5 odsto godišnje. Bila je to velika prevara. Pisao sam o tome, ali niko nije smeo da objavi moje tekstove. Strane banke, koje su osnovane minimalnim osnivačkim kapitalom, zaduživali su državu, privredu i građane našim sopstvenim državnim rezervama.
q
Primljene devizne kredite su pretvarale u dinare i onda su te dinare plasirale srpskoj privredi po kamatama od 12 do 32 odsto ili su kupovali, putem repo operacija, hartije od vrednosti NBS sa kamatom od 10 do 22 odsto. Špekulacijom NBS država je opljačkana, preko visokih kamata u dinarima, potcenjenog deviznog kursa i repo operacija, preko 20 milijardi evra. Taj novac je nepovratno otišao iz Srbije i guverneri su bili glavni izvršitelji ovog teškog kriminalnog zločina. Kada je izbila kriza, svi guverneri centralnih banaka u svetu smanjili su eskontnu kamatnu stopu, stopu po kojoj centralne banke pozajmljuju pare poslovnim bankama, na 0,5 do 2 odsto, jer niska eskontna stopa potpomaže pokretanje privredne aktivnosti na tržištu. Naši guverneri su nastavili da drže eskontnu kamatnu stopu na viskom nivou, što je dokaz ne neznanja, nego namere da se uništi srpska privreda.
Danas ona iznosi neverovatnih 9,75 odsto. Da smo imali guvernere koji su radili za interese države Srbije i srpske privrede, onda bi oni držali eskontnu kamatnu stopu na niskom nivou, recimo po stopi od 1 odsto godišnje, što bi dovelo do smanjivanja svih kamatnih stopa na tržištu. Kamate privredi za proizvodnju mogle bi da se kreću od 2,5 do 3 odsto godišnje, što bi našoj privredi dalo podsticaj za razvoj. Na drugoj strani, obaveznom rezervom NBS je uzimala na devizne depozite i do 30 odsto sredstava, tako da je primoravala banke da podižu kamatnu stopu, da bi nadoknadile gubitke na obaveznoj rezervi, ali je istovremeno dovodila i do nelikvidnosti privrede, jer je neracionalno izvlačila novac iz finansijskih tokova. Opet, stabilizacijom deviznog kursa, veštačkim držanjem kursa, potcenjenim kursom i precenjenim dinarom, NBS je direktno omogućila da se u periodu 2001-2011. odlije iz zemlje, preko spoljnotrgovinskog deficita, skoro 60 milijardi evra.
q
NBS je direktno odgovorna za vođenje kreditno-monetarne politike protivno državnim interesima i interesima srpske privrede. Sve guvernere NBS, računajući i ovoga današnjeg knjiškog teoretičara i neznalicu Šoškića, treba uhapsiti i zapleniti im ličnu imovinu, jer su namerno, bez konsultacija sa stručnom javnosti, sprovodili štetnu kreditno-monetarnu politiku. Moraju da odgovaraju za veleizdaju države. To je put uvođenja morala u politici. Sve dok političari ne budu lično odgovarali za svoju politiku, država će stradati. Tako nastaje katarza. Katarza koja nam treba za srpski preobražaj.
Šta predlažem oko Narodne banke? Narodna banka će postati, posle rušenja režima i uspostavljanja Vlade nacionalnog spasa, zaista banka države Srbije i centralna banka koja vodi kreditno-monetarnu politiku u interesu države i privrede Srbije. Guverner NBS će biti prisutan na svim sednicama Vlade i sprovodiće usvojenu politiku Vlade nacionalnog spasa. Broj činovnika u NBS će se smanjiti sa sadašnjih 2.200 na svega 100 stručnjaka. Zbog bankrota države, plate u NBS će godinu dana biti na nivou prosečnih plata u privredi. Eskontna kamatna stopa će se odrediti na 1odsto i ukinuće se obavezna rezerva. Tako će se obezbediti likvidnost privrede i jeftini krediti.
Iz sredstava NBS po stopi od 3 odsto godišnje finansiraće se izvozna privreda, posebno poljoprivreda i energetski sektor. NBS će zatražiti od poverilaca refinansiranje dugova i napraviće projekciju realnog vraćanja duga države. Zabraniće se svako dalje zaduživanje države. Ukinuće se odmah devizna klauzula. Napraviće se revizija svih ugovora sa deviznom klauzulom građana i privrede. Izvršiće se novi obračun svih dosadašnjih zaduženja isključivo u dinarima. Izradiće se novi plan otplata duga u dinarima i izvršiće se restrukturiranje celokupnih dugova građana i privrede. Na ovaj način građani i privreda će se osloboditi stegnutih i teških okova dugova.
q
NBS će propisati bankama da kredite daju samo u dinarima. Platni promet između građana, privrede i države može da se obavlja u dinarima i svim drugim valutama. NBS će osloboditi tržište deviza i neće više intervenisati da bi odbranila nerealan kurs. Na slobodnom deviznom tržištu će se slobodno određivati kurs dinara. Osnovna ideja mog ekonomskog programa je da država postane racionalna, efikasna i jeftina, da privreda postane produktivna, profitabilna i izvozna, da građani postanu preduzimljivi, štedljivi i bogati, da se kurs formira na slobodnom tržištu i da svako plaća svoje račune.
Kada svako plaća svoje račune koje je napravio, kada su slobodni mediji i nezavisni i stručni novinari, kada je pravosuđe efikasno, pravedno i nezavisno, kada su na čelu države državnici, umesto političara, onda je izvesno da ćemo uspeti da izađemo iz ove tragedije u kojoj se danas nalazimo. NBS će postati i banka i radiće u interesu svoje države i svoga naroda.
Jugoslaviju je trebalo podeliti kako bi imperija Rothschild i ostale mulinacionalne kompanije u obliku i pod imenin raznih kompanija mogle “kupiti”, instalirati i kontrolisati sve profitabilne poslove na celom ovom prostoru.Marksizam, globalizam, mondijalizam, novi svetski poredak, liberalizam … sve su to eufemizmi za pojam koji predstavlja nevidljiva imperija familije Rothschild.
Rothschildi ne umiru, oni samo odlaze u istoriju, a na njihovo mesto neupadljivo dolaze njihovi sinovi i unuci.
S pozornice je, kako se šuška, otišao stari gazda Jacob, a na njegovo mesto dolazi sin Nathan (Nathaniel Filip Rothschild, koji nosi ime rodonačelnika engleskih Rothschilda). Teško breme je palo na nejaka pleća mladog nasljednika. Nathan nije sam. U vođenju imperije pomoći će mu stričevi Evelyn i Edmund i ostali članovi engleske familije (Katrin, Ema, Leopold …), ali i rođaci iz Francuske (David, Eduard …).
Familija Rothschild ima svoje guvernere, premijere, ministre, nadzornike koji vode računa da se sve odvija po velikom planu.
Evropsku uniju su stvorili Rothschildi (Shuman- Hazar). EU predstavlja eksploatatora Rusije, koju treba osloboditi balasta Sibira. Za taj posao, Rothschildi su u radni odnos primili Soroša, Berezovskog, Hodorkovskog, Kasparova, Mittala …
Da bi otkrili pozadinu i uzroke ovih zbivanja, nužno je zaviriti u mračnu istoriju hazarske dinastije Rothschild, identifikovati agente, sive kardinale, polakomljene političare, kao i mehanizme njihovog delovanja.
Krenimo od Rothschilda, glavnih igrača. Oni su ti koji koji se nalaze na vrhu piramide.
Ko su današnji Rothschildi ?
Iako se još od Drugog svetskog rata, od strane Rothschildovih odeljenja za formiranje javnog mnjenja, širi uverenje da je njihova moć danas beznačajna i da će ostati upamćeni po vinarijama u Francuskoj ili vrtovima i kao filantropi u Velikoj Britaniji, stvarnost nam projektuje potpuno dijametralnu sliku. Oslanjajući se na temelje koje su postavili dedovi i očevi, današnji potomci dovršavaju misiju koja traje više vekova. Rothschildi predstavljaju danas lokomotivu hazarskog voza koji ide ka Rusiji i ogromnim sibirskim prostranstvima. Taj voz, koji prolazi i preko Balkana, treba napuniti armijama novoprimljenih članica NATO pakta, koje će se boriti za imperiju Rothschilda.
Malo je poznato da su Rothschildi skriveni vlasnici američkih Federalnih rezervi, Pariskog kluba, Londonskog kluba, oni su kontrolori Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
q
q
Lord Jacob de Rothschild.
sin Nathaniel
Baron David de Rothschild,
Sir Evelyn de Rothschild
David Rockefeller, Sr. čiji je sin Nick, dok mu je nudio guvernersko mjesto Nevade, rekao filmskom režiseru Aaron Russo-u o 9/11, pre nego što se i desilo.
Nathan Warburg,
Herr Heinz (Henry) Kissinger,
George Soros, financijer i manipulator
Paul Volcker, globalista i ekonomski savetnik Zbigniew-u Brzezinski-om
Larry Summers, Obamin ekonomski savetnik
Lloyd Blankfein, CEO, Goldman Sachs
Ben Shalom Bernanke, šef Federalnih Rezervi, bankster
Crveni štit iz Frankfurta
Da bi bolje upoznali novog kralja i njegove vojvode, pogledajmo licnu kartu i hronologiju ove dinastije. Sve je počelo krajem 18 veka od Meyera Amschela (negde Mozes Bauer) Rothschilda. Rothschildi (Rothschild u prevodu znači “crveni štit”) su poreklom iz Frankfurta, ne slučajno, najvećeg financijskog centra u EU. Ono što je vrlo indikativno, je, da se u Frankfurtu nalazi sedište Centralne Evropske Banke i svih vodećih evropskih i američkih banaka, koje su većinom pod kontrolom dinastije. Frankfurtska berza (jedna od najznačajnijih u svetu) je deo “Deutsche Börse” koja je u vlasništvu Rothschilda preko “Children ‘Investment Trust” i “Atticus Capital” s jedne strane i svojih podružnica “Merrill Lynch” i “Fidelity Investments”.O tome ko su Hazari, moj prijatelj pisac Dejan Lučić kaže:
Od današnjih Židova 0,90% su poreklom Hazari. To je jedno tursko-azijsko pleme, koje je primilo židovsku veru sredinom 8 veka. Kada im se carstvo u 10 veku raspalo, naselili su se po Rusiji i Evropi, a kasnije i na američkom kontinentu. Oni su konvertiti i uopšte nemaju semitsko poreklo. Semitski Židovi potiču iz Palestine i njih je otprilike 7 do 10 posto. Amschel je imao pet sinova, koje je rasporedio širom Europe. Salomon je otišao u Beč, Karl u Napulj, Nathan u London, James u Pariz a peti sin Amschel je ostao u Frankfurtu.Sinovi i njihovi potomci su za nepunih dvesta godina u potpunosti pokorili i podjarmili zapad. Tako su postavljeni temelji “Pax Judaica”. Glavnu reč vodi englesko-francuski tim Rothschilda na čelu sa Nathanom, sinom Jacoba Rothschilda. Engleski tim predvode vremešni Edmund i Evelyn sa mladim Nathanom, a francuski, Guy Rothschild sa sinovima Davidom i Eduardom.
q
Rothschildi u Srbiji
Novi kralj u Srbiji nastupa u više traka, pomoću kojih nastoji zauzeti rudarske bazene, energetiku, prehrambenu industriju, medijsko tržište … U prvoj traci se nalazi, već duže vreme usidreni, George Soros, koji predstavlja krucijalnu polugu ekspanzije Rothschildovih ka istoku i prvi eksponent Nathana Rothschilda u Srbiji.
Rothschildi nikada ne rade bez posrednka: bivši ministar za infrastrukturu Velimir Ilić, Veleposlanici Kanade i Mađarske, Šandor Pap i Robert McDougal, Kanadski ekonomski savetnik, Đurđevka Čeremić, Predsednik TriGranit korporacije Šandor Damian, Potpredsednik za spoljne poslove TriGranit-a Peter Lorincze, Predsednik Upravnog odbora Srpskih železnica Pavao Popović, Generalni direktor Srpskih železnica Milanko Šarančić, direktor CIP-a Milutin Ignjatović.
George (Schwartz) Soroš, glavni agent Rothschilda
George Soroš je mađarski Židov (Hazar), rođen u Budimpešti 1930. godine kao György Schwartz (roditelji su 1936 promijenili prezime u Soros). Školovao se u Londonu i pedesetih godina odlazi u SAD. Značajnu ulogu u njegovom razvoju imao je čuveni Hazar Karl Popper, koji je aminovao projekte Soroša i bio njegov guru. U svetu se ovaj “sivi kardinal” prikazuje kao “Robin Hood kompjuterskog doba”, zato što, tobož, uzima novac od bogatih država i srdačno ih deli istočnoj Europi i Rusiji, preko svojih fondacija.
Na taj način instalira “demokratiju” i “građansko društvo” u zemlje koje su napaćene i iscrpljene u komunizmu, a taj komunizam su ove zemlje ugurali upravo ti isti Rothschildi.Karijeru je gradio financijskim špekulacijama širom sveta, i to najviše zahvaljujući svojoj familiji investicijskih fondova “Quantum Fond”, u kome su direktori, istovremeno i njegovi agenti, talijanski i švajcarski finansijeri. Veza Soroša i Rothschilda se ostvaruje preko mreže poverljivih ljudi koji sede u upravnim odborima fondova, trustova, kompanija, banaka … Jedan od takvih je bio izvjesni Richard Katch (također Hazar), član odbora “Quantum Fonda”.
U isto vreme je bio na čelu “Rothschild Italija SpA” iu odboru komercijalne banke “NM Rothschild & Sinovi” u Londonu. Drugi bitan igrač je Niles O. Taube, takođe član Quantum i partner investicijske grupe “St.. James Park Capital”, koja sada pripada Nathaniel Rothschild. Veza se ostvaruje i preko Societe Generale Banke, u kojoj se nalazi direktor Michael Cicurel, predsjedavajući menadžmenta Edmunda Rothschilda i član saveta Rothschild & Cie Banque.Također, čest partner Soroša je bio i James Goldsmit (Hazar), rođak dinastije Rothschild.
q
Soroševa mreža u Srbiji
U Srbiji, ovaj sivi kardinal vrši pripremu terena za Nathaniela Rothschilda i predstavlja značajnog kreatora političke, pravne, privredno-financijske, kulturne, medijsko-informativne slike društva. Na tom putu nastoji da istisne crkvu, jezik, pismo, istoriju, nacionalizam … Svoju mrežu utiecaja izgradio još tokom devedesetih godina preko “Fonda za otvoreno društvo”, “Fonda za humanitarno pravo”, “Helsinškog odbora”, “Beogradskog kruga”, “Evropskog pokreta”, “Centra za antiratnu akciju”, “NUNS-a” , “ANEM-a”, “OTPOR-a”
…Danas, sve vodeće nevladine organizacije jesu istureno odjeljenje Rothschilda, i zadužene su, ne samo da ostvare što veći politički utiecaj, već i za psihološko oblikovanje nacije. Putem permanentnog inputiranja genocidnosti, zločinačke naravi i kolektivne krivice, ove fantomske organizacije žele stvoriti strah i sramotu u narodu, koja treba da se materijalizira u vidu indiferentnosti prema komadanju zemlje, rasrbljavanju ili bolje rečeno, kolonizaciji. To se provodi u formi liberalizma, koji treba da materijalizuje u institucijama države, u porodici, naciji, tradiciji, kulturi … te na taj način treba osigurati nesmetan prodor Rothschildovoj imperiji. Soroš manipuliše sa raznim nevladinim organizacijama i organizacijama za ljudska prava u cilju nametanja kolektivne krivice.
Kolektivne krivica je delom opravdana – gledajući na rat u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, ali motivi Soroša i klike nisu humanitarne i humanističke prirode, već se radi o luciferijancima koje motiviše jedino pohlepa. Pored elektronskih medija, na Soroševom spisku se nalaze dnevni listovi i časopisi, izdavačke kuće. Pod istom kontrolom se nalaze info agencija Sense i dve vodeće informativne agencije u zemlji, Beta i Fonet. Ove agencije su istovremeno i podružnice AP (Asociated press) i Reutersa, koje su u vlasništvu Rothschilda još od 19 veka. Soroš je ostvario infiltraciju u kulturne i obrazovne institucije, pozorišta, Narodnu biblioteku, Istorijski arhiv, SANU …
Oko sebe je okupio veliku grupu glumaca, redatelja, dramskih pisaca, muzičara, književnika, znanstvenika, analitičara, bivših diplomata … pomoću kojih radi na animiranju što većeg broja pristalica. Preko dva Gorana, Markovića (čiji je mentor Bernard Levy, veliki prijatelj Bernarda Kouchnera) i Paskaljevića se vrši satanizacija Srba na filmskim festivalima. Valja spomenuti i sledeće obrazovne organizacije Soroša: Univerzitet Union, Alternativna akademska obrazovna mreža (AAOM), Beogradska otvorena škola, Centar za ženske studije (nastao iz feminističke grupe “žena i društvo”)
… U njima se vrši regrutacija budućih Soroševih najamnika. Centar za unapređivanje pravnih studija Human Rights Watch (HRW) je također prisutan. U istom taboru se nalazi CESID i ostale organizacije koje se bave ispitivanjem javnog mnjenja.
Pored “nevladinog” sektora, Soroševe ruke se nalaze na finansijama, koje se kontrolišu preko raznih “eksperata” finansiranih posredstvom “Otvorenog društva”. Pored ovoga treba i istaknuti da Soroš ima učešće u “Societe Generale” banci, koja zauzima značajan prostor na financijskom tržištu. Haški tribunal je također financiran od strane Soroševih fondova.
Kakvi su interesi Rothschilda na Kosovu i Vojvodini
Značajna preduzeća Rothschilda na ovim prostorima su “Carlyle Group” i Međunarodna krizna skupina (ICG) koja je na čelu sa Sorošem, vodi višegodišnju kampanju za nezavisno Kosovo. Grupu, pored Soroša, finansiraju i Rupert Murdock (Sky medijska kuća), Goldman Sachs, JP Morgan … Među članovima ove grupe se nalaze ili su se nalazili Martti Ahtisaari, James Layon, Morton Abramović, Luis Arbour, Zbigniew Brzezinski, Wesley Clark, Mihail Hodorkovski, Torwald Stoltenberg ….
q
Martti Ahtisaari, jedan od Rothschildovih zastupnika
Nezavisnost Kosova je i interes Rothschilda, jer ono ima ogromne rezerve olova, cinka, zlata, uglja … Nezavisnost je od suštinskog interesa za Rothschildove rudarske i metalurške kompanije, koje bi u takvoj situaciji imale čist prostor za preuzimanje deficitarnog rudnog bogatstva i energetskih resursa. Pored požtrvovanog zalaganja za otimanje Kosova, Soroš i MKG pažnju usmjeravaju ka Vojvodini, koju, u saradnji sa pokrajinskom upravom, želi staviti na sto za kojim sede Hrvatska, Mađarska i Rumunija kao punomoćnici Rothschildovih. U tom smislu se forsira “pandunavski projekt” iza kojeg stoje Nemačka i Austrija.
Vojvodina bi se, prema toj zamisli, trebala ugurati u takvu podunavsku konfederaciju u formi “Evropske regije”. Nemački veleposlanik Zobel je nedavno, ne slučajno, skrenuo pažnju na to. Na terenu se projekt provodi kupovinom poljoprivrednih kombinata, šećerana, mlekara, uljara, banaka … Poljoprivredna zemljišta u sve većem broju kupuju Hrvati, koji su već kupili nekoliko važnih prehrambenih preduzeća.
Agrokor je preuzeo Dijamant iz Zrenjanina, Frikom … Nexe Grupa je kupila Polet IGK, “Stražilovo”, ima udeo u fabrici građevinskog materijala “Toza Marković”, (takođe posjeduje i fabrikom za proizvodnju vapna i kamena “Jelen Do”), kupljen je Somboled …S druge strane i Austrija i Nemačka pozicioniraju svoje kompanije u pokrajni. Nemačka kompanija “Nordzucker” je kupila šećerane u Vojvodini. Sa MK komercom je osnovala kompaniju Sunoko, i na taj način došla do desetine hiljada hektara zemljišta. “Stada” je kupila Hemofarm. VAC je kupio novosadski Dnevnik … Austrijska Erste banka je za sedište izabrala Novi Sad, gdje su se takođe smjestile OTP bankarska grupa i Metals banka.
Sa ovim koincidira i sve intenzivniji ulazak Mađarskih kompanija u Srbiju i regiju zajedno s političkim utiecajem mađarske vlade, iza kojih stoji Nathaniel Rothschild.Treba reći i da su Srbi u Austriji dobili status nacionalne manjine, tako da bi to bio i položaj u budućoj konfederaciji, koja bi predstavljala realizaciju projekta “Alpe-adria”, inkarnaciju Habsburške Monarhije.
Investicioni fondovi
Drugu traku u kojoj nastupa Nathaniel Rothschild čine investicioni fondovi sa Devičanskih i drugih egzotičnih ostrva, koji su u prividnom vlasništvu “ruskih Židova” (zapravo Hazara). Najmoćniji među njima je “Salford” sa Devičanskih ostrva, iza kojeg stoji Boris Berezovski (Hazar) sa kapitalom Rothschilda. Fond je osnovan 2001. godine u Londonu i danas poseduje skoro celokupnu mlekarsku industriju u Srbiji (Imlek, Novosadska mlekara, Mlekara Subotica, Impaz, Zemun), Bambi koncern, Knjaz Miloš … Osnivač Salforda je Eugen Jeffy, Hazar iz Rusije, koji je karijeru gradio u Alfa banci iz Rusije koja je vezana za Borisa Berezovskog i Fridmana.
Kraljevski nastup
Treću traku kolonizacije čine kompanije u oblasti građevinarstva, rudarstva, metalne industrije, finansija, bankarstva, izdavaštva od kojih je većina izravno vezana za mlađahnog Rothschilda. Jedna od njih i istovremeno najaktivnija u regiji je “Trigranit”, sa sedištem u Budimpešti, koja je za posljednjih nekoliko godina izrasla u regionalnog giganta i lidera u krupnim Rothschild i Trigranit investicionim projektima. Izgradila je niz poslovno-finansijskih centara u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Sloveniji, Rumuniji, Bugarskoj …U Hrvatskoj će graditi sportsku arenu od 20000 mesta sa poslovnim kompleksima.
U Srbiji, Trigranit-u je poverena izgradnja željezničke stanice “Prokop” (za sada nije započeta).Podružnica “Riotinto” (jedna od najvećih svetskih rudarskih kompanija) je dobila koncesije da eksploatiše rudu bora (koje ima još jedino u Kini i Turskoj) u okolini Baljevca na Ibru.Prisutne su i ostale rudarske kompanije, Glencore koju kontroliše preko svog agenta Marca Richa (Hazar), Phelps Dodge u kojoj se nalazi kapital “Atikusa” (Rothschildov investicijski fond). Ove dve kompanije konkuriršu za preostale rudarske bazene. Preko indijske kompanije “Mittal” je kupljen Magnohrom iz Kraljeva. Inače porodica Mittal je dugogodišnji zastupnik dinastije Rothschild.
U upravi Mittala mesto zauzima Wilbur Ross, dugogodišnji bankar Rothschilda. Pored Mittala, sa istoimenom porodicom Rothschildi drže i “Field Fresh Foods”, kompaniju koja se bavi proizvodnjom i izvozom hrane iz Indije.Bankarski i finansijski sektor se takođe nalazi pod dominacijom dinastije. Vodeće banke, poput Banca Intesa, Credit Agricole, Unicredit group, Societe Generale su pod kontrolom Rothschilda. Poluga kojom se osigurava kontrola je Anton Bernheim (Hazar), koji se nalazi na čelu Delta Generale grupe.
Grčke banke “Piraeus” i “Laiki”, se nalaze pod kontrolom Marfin finansijske grupe, u kojoj se nalazi Rothschildov kapital. Šandor Ganyo, jedan od “suvlasnika” Trigranita, omogućava Rothschild širenje u oblasti bankarstva sa OTP bankarskom grupom.OTP je u Srbiji kupio tri banke: Kulsku, Nišku i Zepter banku.
Metals banka iz Novog Sada je kupljena posredstvom Rothschildovog “JNR Limited-a” (Jacob and Nathaniel Rothschild), investicionog fonda. Mladi Rothschild kontrolira i mađarsku naftnu kompaniju MOL, takođe preko Ganyia.Anton Bernheim MOL je na srpskom tržištu prisutan od 2005. godine i ozbiljan je kandidat za sudelovanje u privatizaciji naftne industrije. Treba reći i da je NM Rothschild financijski savetnik NLB Continental, slovenske bankarske grupe. Rothschildi su učestvovali i prilikom privatizacije Mobtela. U izdavaštvu su prisutni preko slovenske “Mladinske knjige”, koja je deo “Reader ‘digest”, američke kompanije čiji je dio nedavno kupljen od strane Rothschilda Šandor Ganyo.
q
Crna Gora, Terra Rothschildiana
Dolazak delegacije Rothschilda, neposredno po okončanju referenduma u Crnoj Gori (koji je proveden u režiji istih), označio je udaranje pečata “colonized” na jednu od najstarijih srpskih zemalja. Jacob Rothschild i Nathaniel Rothschild su na taj način dobili još jednu koloniju.
Crna Gora je danas potpuno kupljena od hazarskih kompanija koje predvode Rothschildi. Obrazac je identičan. Kolonizaciju, kao i u regiji, predvode Rothschildi, pored njih su “ruski” biznismeni, Soroš …Treba prisvojiti luke, resurse, metalurške kombinate, turističke kapacitete …Kao u Srbiji i ostalim državama regije, Soroš je je prethodno izgradio mrežu nevladinih organizacija. CEDEM, Helsinški komitet za ljudska prava, “Human rights action” i “Hominem querum” su samo neke od njih. Na to se nadovezuju kontrolisani mediji (ANEM), preko kojih je vodio, ispostavilo se, uspešno, antisrpsku kampanju. U saradnji sa Evropskim organizacijama i venecijanskom komisijom (u kojoj je član i Vojin Dimitrijević) aktivno je pomogao projekt nezavisnosti.
Peter Munk (Nathanielov poslovođa, Hazar) je preuzeo, preko OTP-a, remontni zavod Arsenal iz Tivta, u kome će Trigranit graditi veliku marinu. Ista kompanija planira gradnju poslovno-financijskih centara u Podgorici, Ulcinju, Budvi …
Prvi voditelj, Ganyo (OTP bankarska grupa), je okupirao bankarski areal kupovinom Crnogorske komercijalne banke, koja pokriva više od polovine tržišta u Crnoj Gori. Kao saveznici se pojavljuju Rothschildova Societe Generale banka koja je preuzela Podgoričku banku. NLB group je kupio Montenegro banku …
Osim toga, Rothschild-Ganyiev MOL uskoro postaje strateški partner državnoj naftnoj kompaniji Montenegro Bonus. Milo Đukanović, koji je Rothschildu dao “bianko ček” zauzvrat je dobio direktorsko mjesto u Trigranitu, što dovoljno govori o njegovim zaslugama u procesu kolonizacije.
Monet, mobilni operater u sastavu Deutsche telekoma se nalazi pod indirektnom kontrolom Rothschilda!
Vrlo važnu ulogu u kolonizaciji Crne Gore ima Oleg Deripaska, hazarski multimilijarder iz Rusije. Nathaniel Rothschild se i sam hvalio da neguje odlične odnose sa njim. Deripasaka, kao jedan od Rothschildovih ogranaka, je sa “svojom” kompanijom Rusal kupio KAP (kombinat aluminijuma Podgorica).
Preko kompanije “Salamon” je preuzeo rudnik boksita u Nikšiću. Treba reći da Rusal i Glencore često nastupaju zajedno. Austrijska kompanija “Strabag”, u kojoj Deripaska ima značajan udeo, je kupila poduzeće “Crnagoraput”. Kupuju se turistički objekti, atraktivne lokacije na primorju, građevinska zemljišta …
Kako bi osigurao ovu koloniju, Rothschild je osnovao organizaciju za dugoročno stipendiranje studenata iz Crne Gore.
q
Federacija BiH
U muslimansko-hrvatskom entitetu, u oblasti rudarstva i metalurgije prednjači Mittal grupa, koja je zauzela Zeničku čeličanu, jednu od najvećih na Balkanu. Mittal-u je pripojen i rudarski kompleks Ljubija iz Republike Srpske.
Oblast energetike je rezervisana za MOL, koji je kupio državnu naftnu kompaniju Energopetrol. Investicijski fond Borisa Berezovskog, Salford, je preuzeo industriju mleka (Mlekoprodukt – K.Dubica, Campomil – Sarajevo). Očekuje se i preuzimanje ljubljanskih mlekara koje obuhvataju tuzlansku mlekaru.
Sektorom bankarstva i financija su zagospodarile Rothschildove banke Unicredit, Intesa …
U Federaciji je, još od 1993, prisutan Soroš sa mrežom nevladinih organizacija. Ta mreža je, kao i u ostalim državama, izrazito antisrpski nastrojena. Među viđenim članovima Soroševog otvorenog društva su bili Jakob Finci i Ivan Straus (Hazari). Pored Otvorenog društva, mogu se spomenuti “Obrazovanje gradi”, Centar Sarajevo, Helsinški komitet, “Žene Bosne” i druge nevladine organizacije. Od medija kontrolišu dnevni list “Oslobođenje”, magazin “Start”, televiziju NTV Hajat, novinsku agenciju “ONASA” …
q
Hrvatska
Za razliku od ostalih država Balkana, Hrvatsku Rothschildi okupiraju pretežno iz Mađarske, koja predstavlja bazu širenja hazarske dinastije. Preko Unicredit i Intesa banke preuzeli su Zagrebačku i Privrednu banku.
U Hrvatskoj je Soroš manje prisutan nego u ostalim zemljama. Najači adut iz nevladinog sektora je Žarko Puhovski.
Pored MOL-a koji je preuzeo naftnu kompaniju Inu, druga značajna Rothschildova kompanija u hrvatskom gospodarstvu je Trigranit. Osnovan je konzorcij Ingra-Trigranit (Ingra-na čelu je Igor Oppenheim, Hazar). Konzorcij će graditi sportsku arenu u Zagrebu, kapaciteta 20.000 mesta. Trigranit, takođe, ima ambiciozne planove na hrvatskom primorju.
U području telekomunikacija je prisutan T-Mobile.
q
Makedonija
I ova bivša republika, nakon razbijanja Jugoslavije, deli sudbinu ostalih kolonija regije. Drugim rečima, suverenitet i nezavisnost su ostali na razini teorije dok se sa druge strane provodi tiho okupiranje gospodarstva i resursa uz obećanje “svetle budućnosti” u EU. Istovremeno se forsira proalbanska opcija koja treba da zaokruži projekt Velike Albanije.
Centralno mesto u Makedoniji zauzima Mittal Steel Skoplje, dio Mittal korporacije, koji je kupio metalurški kombinat u Skoplju, čime je osigurao dominaciju u regiji. U oblasti bankarstva, Ohridsku banku je preuzeo Societe Generale.
Sa druge strane, Soros se otvoreno zalaže za albanske interese. U tu svrhu koristi brojne uticajne organizacije – Helsinški komitet, Centar za multikulturno razumevanje, Asocijacija za demokratske inicijative, u kojima dominiraju Albanci. Isti je slučaj i sa medijima. Pod Soroševom kontrolom su televizija “Shutel”, radio stanice Vati, Life …
Soros je takođe kreditirao makedonsku vladu tokom 1994. godine sa 25 miliona dolara. Tokom istog razdoblja ostvario veliki uticaj na, tadašnjeg premijera, i sadašnjeg predsednika Makedonije Branka Crvenkovskog. Branko Crvenkovski je otvoreno podržao plan Marttija Ahtisaarija za Kosovo ..
Branko Crvenkovski, Soroševa marioneta
Soros ima učešća u makedonskom mobilnom operateru MT preko” Stonebridge Communications “ kompanije u kojoj ima deonice. Inače, MT indirektno kontrolišu Rothschildi preko ” Blackstone Group “, ogromne finansijsko-investicijske grupe koju su 1985 osnovali njihovi agenti Peter George Peterson i Stefan Schwartzman (Hazar). Obojica su prethodno izgradili karijere u Rothschildovim podružnicama “Lehman Brothers” i “Kuhn Loeb Inc.” Blackstone grupa je vodeći dioničar “Deutsche Telekom” (T-Mobile), u čijem sastavu se nalazi Mađarski mobilni operater Matav, koji je vlasnik makedonskog mobilnog operatera MT. “T-Mobile” je drugi mobilni operater u Makedoniji.
Na putu do cilja Rothschildi koriste sredstva u vidu reformi, tranzicija, šok terapija, izbora, referenduma, secesija, revolucija, građanskih ratova, vojnih intervencija …
Narodima se nudi “sloboda”, “demokratija” i dobrovoljno ropstvo u zamenu za njihovu nezavisnost i resurse!
Alternative su sankcije, izolacija i bombardiranje!
Bivša Jugoslavija je bila samo etapa u pohodu Rothschildove imperije ka istoku …
q
q
Vecita glad za novim kapitalom beskrupoloznih Rothschilda je u bivsoj Jugoslaviji napravila “circus” kome jos samo sator nedostaje, kod naseg naroda su novcanici i frizideri prazni ali su zato usta politicara puna demokratije, oni zaboravljaju foskulu da svaka politika treba da prodje kroz stomak …
q
q
Srpski narode oprez,
u nemirnim politickim morima se pojavio Evro Titanik
Јозеф Стиглиц: Како ММФ уништава државе
Први корак: Приватизација 
Други корак: Либерализација
Трећи корак: Тржшно одређивање цена
Четврти корак: ММФ-оф протест
NoviMilenijum 